Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Osnovi ekonomije". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Osnove Ekonomije, Finansija i Raèunovodstva

SEMINARSKI RAD

Nastanak i razvoj ekonomije

2

Uvod

Moj seminarski rad hronološki predstavlja škole koje su imale odluèujuæe uticaje na nastanak i

uoblièavanje ekonomske teorije. Ukljuèene su najistaknutije škole, pisci ekonomske teorije.

Naravno da je moj seminarski rad nekome oskudan, ali ovo je samo mali deo onoga što

možete da proèitate o ovoj temi. Cilj je bio da vas uvedem u uvodne teze, i da vam dam

osnovu o nastanku i razvitku ekonomije. Obuhvaæene su ekonomska misao Antike, Srednjeg

veka, Merkantilistièka škola, Fiziokarska škola, klasièna ekonomska politika, Kejnsova teorija

ekonomije, Karl Marksovo shvatanje ekonomije.

U mom radu sam vam dao materijal u preglednom i sažetom obliku.

Nastanak i razvoj ekonomije Milan Savic 03/06

3

Ekonomija

Ekonomija (dolazi od grèke reèi Oikonomia; oikos ­

kuæa, nomos ­

zakon) je nauèna disciplina

koja prouèava kako društva upotrebljavaju oskudne resurse da bi proizvela odreðena dobra i

usluge i raspodelila ih meðu ljudima.

U osnovi gore navedene definicije su dve kljuène zamisli u ekonomiji.

Prvo: Sva su dobra oskudna. Ne postoji naèin da neka zemlja može proizvoditi beskonaène

kolièine dobara. Iz toga proizlazi da bez obzira na to koliko ekonomija neke zemlje bila

razvijena ona ne proizvodi dovoljno da bi mogla zadovoljiti èak i mali broj želja svih svojih

stanovnika.

Pošto su želje neogranièene, a dobra ogranièena ekonomija mora pronaæi naèin da dobra

proizvodi na najefikasniji moguæi naèin. Efikasnost je, dakle, druga bitna odrednica savremenih

ekonomija.

Iz ove dve zamisli se javljaju tri temeljna pitanja u ekonomiji. To su šta, zašto i za koga.

Odnosno svako društvo mora izabrati koje æe robe proizvoditi, na koji naèin (više ili manje

efikasno) i kako æe dobra biti raspodeljena. Ta tri problema su centralni problemi oko kojih se

vrti ekonomija bilo kojeg društva u svetu.

Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o

ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize odnosa

proizvodnje (klasièna ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ogranièenih resursa i

neogranièenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro nivou.

Oblasti izuèavanja ekonomije

Predmet izuèavanja ekonomije je podijeljen na dve glavne oblasti: mikroekonomiju, i

makroekonomiju.

Mikroekonomija potièe od grèkih reèi micros (mali) i oikonomia (privreda),ona prouèava

pojedinaène privredne subjekte (domaæinstva i preduzeæa). Mikroekonomija se sastoji od

brojnih nauènih disciplina kao npr. Marketing, Management, Strateški management,

Raèunovodstvo, Poslovna organizacija, Vanjsko trgovinsko poslovanje, Operacijska

istraživanja, Istraživanje tržišta, Ekonomika preduzeæa, Meðunarodni marketing, Meðunarodna

ekonomija, itd.

Makroekonomija potièe od grèkih reèi macros (veliki) i oikonomia (privreda), što znaèi da

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]